Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje javnim dugom". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM

Uvod

U centra paznje ovoga rada nalazi se identifikacija faktora i politika koje mogu biti od pomoci u izbegavanju dvostruke, valutne i rocne neuskladenosti, koje potencijalno prate proces zaduzivanja. Zemlje u kojima se ovaj problem vec ja-vio su razvile odredene, opste principe koje je moguce prihvatiti i prilagoditi u zemljama sa trzistima u razvoju, uzimajuci u obzir specificne lokalne okolnosti. Neki od tih principa stavljaju akcenat na visa racija adekvatnosti kapitala kod banaka, aktivno upravljanje prisustvom inostranih banka u domacoj privredi, postepeni razvoj finansijskog sistema, postupnu liberalizaciju finansijskog trzista na domacem i medunarodnom nivou, umerene fiskalne podsticaje i emisiju novih dugovnih instrumenata. Ovaj rad se, dakle, bavi analizom nuznih mera, faktora i preduslova za stabilno upravljanje javnim dugom.

Problem dvostruke neusaglasenosti duga

Pojam dvostruka neusaglasenost (engl. double mismatch) se odnosi na valutnu i rocnu neuskladenost aktive i pasive i prihoda i rashoda na mikro- i/ili makroni-vou. Ovaj problem se intenzivirao tokom druge polovine '90-ih godina 20.veka u istocnoazijskim zemljama koje je karaterisao ubrzani tempo liberalizacije i otvaranja finansijskog trzista. Iako je uzrok krize velikim delom prouzrokovan aktivnoscu privatnog sektora, neadekvatna regulacija i aktivnosti nadzornih tela su objektivno kreirali tlo za nestabilnost na nivou citave privrede. Kriza poznata pod nazivom twin crisis je zapravo podrazumevala eksterno indukovanu valutnu krizu u kombinaciji sa interno uzrokovanom krizom u bankarskom sektoru. Ova kriza jeste rezultat neuravnotezenog rasta finansijskog i realnog sektora. Veliko zaduzivanje domacih trzisnih subjekata putem zajmova u inostranim valutama na kratak rok, doprinelo je zaostravanju valutne i rocne neusaglasenosti tako na-stalog duga. Mere koje su monetarne vlasti ex-post uvele su podrazumevale po-vecenje racija adekvatnosti kapitala banaka. Kako bi se ogranicilo spekulativno ponasanje, identifikovana je razlika izmedu rezidenata i nerezidenata, pri cemu je uvedeno ogranicenje za upotrebu lokalne valute od strane nerezidenata. Sa jacanjem lokalne privrede, ova restrikcija se postepeno relaksira. Ono sto pred-stavlja vazan korak u postkriznom periodu jeste i akcenat na jacanju domaceg finansijskog trzista, posebno trzista dugovnih finansijskih instrumenata deno-minovanih u lokalnoj valuti, a emitovanih inicijalno od strane drzave, a potom i preduzeca.

Valutna neusaglasenost duga se javlja kao posledica cinjenice da savremene dr zave, finansijske institucije, preduzeca i ostali trzisni ucesnici primaju novcana sredstva i vrse placanja koja nisu izrazena iskljucivo u domacoj valuti. Promena deviznog kursa u takvoj situaciji indukuje valutni rizik koji se odrazava na va-lutnu neuskladenost aktive i pasive u bilansu stanja, i prihoda i rashoda u bilansu uspeha. Sustina valutne neuskladenosti se ogleda u razlicitoj osetljivosti aktive i pasive, kao i prihoda i rashoda na promene deviznog kursa.

Veliki broj zemalja u razvoju se susreo sa ovom problematikom usled cinjenice da je masovno pozajmljivao inostrana sredstva da bi finansirao lokalne aktiv-nosti. Paralelno posmatrano, skok aktive denominovane u stranim valutama je cesto bio kriticno nizak da bi mogao biti faktor odrzanja stabilnosti, ako se visina deviznog kursa promeni. U takvoj situaciji, deprecijacija domace valute rezultuje smanjenjem neto imovine drzave, preduzeca i domacinstava, dovodeci do ma-sovne nesolventnosti, finansijske krize i smanjenja privrednog rasta.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com